Fizikalna teapija je terapija prirodinim fizikalnim agensima i spada u neškodljive kauzalne terapije. Deli se u odnosu na primenjene agense na: fototerapiju (laser), magnetoterapiju, terapijski ultrazvuk, zvučni šok talas, termo, krio, hidro i kineziterapiju.
Fizikalna terapija ima široku primenu u degenerativnim bolestima lokomotornog aparata gde spadaju sve bolesti vezane za zglobove ramena, laktova, ručja, kukova, kolena, skočnih zglobova i stopala. Primenjuje se na mekim strukturama tj. tetivama, mišićima, zglobnim hrskavicama i ligamentima.
Fizikalna terapija deluje tako što kupira bol, poboljšava cirkulaciju i metabolizam, smanjuje otoke i na taj način dovodi do oporavka.
Neizostavni element su i terapije kičmenog stuba kako vratnog, tako i ledjnog i krsnog predela koji su praćeni bolovima tipa neuralgije i neuritisa.
Pored klasičnih dugogodišnjih modaliteta fizikalnih procedura, šok talas terapija, koja i sama spada u fizikalne terapije, ima najznačajnije mesto u poslednjih deset godina zbog sposobnosti da razbije kalcifikate u teteivama koji su suština degenerativnih procesa na zglobovima kako na periferiji tako i na kičmi. Tretira sve vrste artroza, naročito ako se radi o kalcifikatima formiranim na raznim mestima kao završni stadijum upala kao što je petni trn, teniski, odnosno golferski laktat, kalcifikat u remenu, kukovima i kolenima.
U ordinaciji se obavljaju pregledi i sve vrste terapija, a šok talas terapiju smo počeli da primenjujemo prvi na ovim prostorima.