All Posts tagged vanzglobni reumatizam

Reumatski bolovi u rano proleće

Reumatski bolovi u rano proleće

Reumatski bolovi u rano proleće i kako ih sprečiti

Fizikalna terapija kod svih reumatskih bolesti pomaže u velikom stepenu ako je pravilno odabrana i dozirana, kaže fizijatar i reumatolog dr Vera Uzelac.

Intervju objavljen u dnevnom listu ПОЛИТИКА.

Svakoga je nekada zabolelo rame, ruka, lakat, krsta ili je istegao tetivu, „izvrnuo zglob”. A bolovi „u kostima” već su posebna priča.

Prema rečima dr Vere Uzelac, fizijatra i reumatologa, bolovi „u kostima”, kako ih doživljava najveći broj ljudi, ne uvek, ali najčešće, reumatske su prirode. „Prvo treba odrediti koji tip reumatizma nas muči. Postoji zapaljenski reumatizam, koji spada u sistemska oboljenja celog organizma, i degenerativni reumatizam, koji nas s godinama sve stiže, a može biti zglobnivan-zglobni. Za zglobni je karakterističan brži ili sporiji nestanak zglobne hrskavice kada obolevaju zglobovi kao što su kuk, koleno ili rame, te zglobne površine ne mogu da „klize” jedna preko druge.

Van-zglobni reumatizam odnosi se na takozvana van zglobna tkiva – tetive, tetivne ovojnice, kapsule, burze, ligamente –što su ujedno i tkiva najpodložnija povredama, prskanju, istezanjima i upalama. Sve te ponovljene manje ili veće povrede dovode do smanjenja elastičnosti i skraćenja tog tkiva (mišićnih i vezivnih vlakana), što rezultira smanjenim pokretom, ograničenjem funkcije, obično jačim bolom i remeti nam san i radnu sposobnost, kaže dr Uzelac.

Najčešće se svi susrećemo s tegobama u vezi sa vanzglobnim reumatizmom, a svakoga je nekada zabolelo rame, ruka, lakat, krsta ili je istegao tetivu. Naša sagovornica kaže da nije uvek neophodno pacijenta „slikati” rendgenom ili raditi ultrazvučni pregled jer dobar klinički pregled može da pruži pravu dijagnozu.

Bolovi u ramenu, dr Vera Uzelac, spec. fizijatar, subspec. reumatolog

Fizikalna terapija kod svih reumatskih bolesti pomaže u velikom stepenu ako je pravilno odabrana i dozirana. Pored toga, ona daje mogućnost široke primene jer ima veoma mali broj kontraindikacija, kaže dr Uzelac. U vanzglobnom reumatizmu ima značajno, ako ne i primarno mesto. Veliki broj ljudi, uključujući i mlade, često aktivne sportiste „snalaze” povrede i otoci, istegnuća, upale tetiva, ligamenata, burzi. Ukoliko se zbog ponovljenih trauma stvori i kalcifikat (talog kalcijumove soli u tetivi), klinička slika biva ozbiljnija.

Danas raspolažemo nizom fizikalnih procedura, a najuspešnija za pomenute tegobe jeste zvučni šok-talas koji spada u konzervativne terapije (ne oštećuje integritet kože), a učinak je radikalan jer je u stanju da razbije kalcifikat u mekim strukturama ramenog zgloba, povreda teniskog lakta, uklanja popularno nazvan trn u peti, kao i kalcifikate u kukovima i kolenima, a primenjuje se i na kičmenom skeletu.

Terapija nije „brzometna” i pravi rezultati traže oko dva meseca, a kako u medicini nema pravila, nekada su rezultati prisutni odmah. Ono što je još važnije jeste da su trajni i bez recidiva. Da bi se razbijeni kalcifikat (što RTG pokaže) resorbovao i izlučio – nestao iz organizma – potreban je period od 6 do 8 nedelja.

S. V.

objavljeno: 06/04/2010 u dnevnom novinama ПОЛИТИКА

Detaljnije

Talasima na petni trn

Talasima na petni trn

Intervju objavljen u listu Bilje i Zdravlje

Kada se ujutru probudite i stanete na noge i u jednoj ili obe pete osetite bol kao da hodate po ekserima verovatno je da se u njima formirao „petni trn” (Calcar calcanei). Oboljenje nije teško, ali otežava hod i „zagorčava život”.

– Petni trn se svrstava u takozvani „vanzglobni reumatizam”, a nastaje višegodišnjim taloženjem kalcijumovih soli na takozvanoj „plantarnoj tetivi”, inače često podložnoj povredama – kaže dr Vera Uzelac, fizijatar, reumatolog iz Beograda. – Obično se otkriva usput, pri nekom drugom rendgenskom pregledu stopala. Bol se javlja prilikom stajanja i hodanja, naročito ujutru po ustajanju kada su mišići „hladni”. Tokom dana, kada se stopala u hodu „malo zagreju” popušta i bol. Ponekad bol može da bude veoma jak i udružen sa upalom sluzne kese (bursitisom), što dodatno otežava stanje.

Bol u peti usled kalcifikata, terapija šok talasom

Ne postoji starosna granica za pojavu petnog trna, ali naša sagovornica naglašava da je učestaliji kod onih koji mnogo „koriste noge” kao što su sportisti i oni čiji posao podrazumeva svakodnevno višesatno stajanje. – Ovaj „trn” dosta otežava hod i može da izazove deformitete stopala, jer se izbegavanjem gaženja na „ekser” menja njihov pravilan oslonac. Hodanjem ili mirovanjem, stanje se ne poboljšava, jer ni jedno ni drugo ne utiču više na već stvoren petni trn. Tako je i sa ishranom.

Kada se potvrdi postojanje petnog trna, doktorka Uzelac savetuje da se ne pribegava lečenju kortikosteroidima (takozvane „blokade kortikosteroidima”) jer ga one ne uklanjaju. Ono što bi trebalo da se primeni za lečenje i trajno rešavanje ovog problema, po rečima naše sagovornice, je fizikalna terapija.

– Nekada su to bili laser i podvodni ultrazvuk, a poslednjih petnaestak godina jedina prava terapija su takozvani „šok talasi”, zvanično testirani na olimpijadi u Atlanti. Oni potpuno uklanjaju trn u peti, ne oštećujući ni tkivo ni kožu. To je terapija zvukom pod pritiskom, slična onoj za uklanjanje kamena u bubregu. Zvuk pod pritiskom „bombarduje” petni trn, kruni ga i razbija, a potom se razbijeni kalcifikat, za šest do osam nedelja, izlučuje iz organizma. Terapija je, kako objašnjava doktorka Uzelac, kratkotrajna (oko 15 minuta) i potrebno je da se ponovi nekoliko puta.

Dr Vera Uzelac, fizijatar i reumatolog

– Obično se trn razori i pacijent ga se u potpunosti oslobodi bez mogućnosti da ponovo „izraste”. Ova terapija je već potvrđena i najbolja ne samo za petni trn, već i za probleme „smrznutog ramena”, teniskog lakta, okoštavanja kolena, kukova i kičme. Po istom principu, kako kaže dr Uzelac, napravljena je i sonda kojom se uklanja celulit, jer se i on svrstava u vanzglobni reumatizam.

Pomažu ordtopedski ulošci

Da bi se olakšao hod i delimično otklonio bol, preporučljivo je nošenje ortopedskih uložaka sa “mekom, vazdušastom” petom ili silikonskih uložaka sa mekim ležištem za petni trn – savetuje dr Vera Uzelac. – Oni mogu da pomognu, ali najčešće se kupuju već gotovi, pa ne stoje direktno ispod kalcifikata i ne olakšavaju hod. Istina, mogu i da se naprave po meri, što je bolje, jer se ublažava bol, ali trn ostaje.

Autor: J. Matijević

Detaljnije