All Posts tagged kalcifikat

Teniski lakat, simptomi, dijagnoza i lečenje

Teniski lakat, simptomi, dijagnoza i lečenje

Teniski lakat je bolno stanje u području lakta koje nastaje zbog oštećenja tetiva mišića koji ispružaju šaku i prste. Ti mišići su smešteni na spoljašnjoj strani podlaktice i spojeni su tetivom na donji spoljni deo nadlakatne kosti koji se zove lateralni epikondil. Na tom hvatištu tetiva nastaju degenerativne i upalne promene koje uzrokuju teniski lakat (lateralni epikondilitis).

Uzroci takvih oštećenja tetive najčešće su hronični nadražaji zbog učestalih i ponovljenih pokreta ruke vezanih uz određena zanimanja ili sport. Uzrok takođe može biti i jednokratna trauma, npr kod nošenja vrlo teškog tereta. Tako se teniski lakat najčešće viđa kao profesionalna bolest kod vodoinstalatera, farbara, stolara, baštovana, osoba koje rade na kompjuteru, daktilografa, nekih muzičara, npr violinista, dakle kod osoba sa učestalom upotrebom mišića podlaktice. Takođe se susreće kod tenisera i smatra se da oko 30% tenisera u određeno vreme svoje karijere razvije teniski lakat. Zahvata podjednako muškarce i žene i u 75% slučajeva se javlja na dominantnoj ruci (desna kod dešnjaka).

 

Simptomi teniskog lakta

– Bol na spoljnoj strani podlaktice ispod zgloba lakta, koja se ponekad širi niz ruku do šake.
– Bol je uzrokovana savijanjem, podizanjem ruke ili zahvatanjem i držanjem laganih predmeta čak kao što je šoljica kafe.
– Bol obično započinje postepeno i kasnije postaje sve jača. Zavisno o težini oštećenja, bol može biti blaga i javiti se neko vreme nakon aktivnosti; može trajati za vreme aktivnosti i pojačavati se; ili može biti konstantna i jaka tako da onemogućava aktivnost.
– Osetljivost na dodir u području lakta.
– Podlakticu je ponekad teško u potpunosti ispraviti.
– Teniski lakat retko uzrokuje oticanje zgloba, zato u tom slučaju treba posumnjati na neko drugo stanje kao što su artritis ili giht.
Teniski lakat treba razlikovati od tzv. Golf lakta ili medijalnog epikondilitis, u kojem dolazi do oštećenja tetiva mišića koji se nalaze na unutrašnjoj strani podlaktice i koji su zaduženi za savijanje šake i prstiju. Hvatište njihove tetive se nalazi na unutrašnjoj strani nadlakatne kosti (medijalni epikondil). To stanje je znatno ređe, a za razliku od teniskog lakta bolovi se javljaju na unutrašnjoj strani lakta.

 

slika, objašnjen na slici Teniski lakat - anatomski izgled. Terapija ESWT, zvučni šok talas

Teniski lakat – anatomski izgled. Terapija ESWT, šok talas

Teniski lakat – dijagnoza i lečenje

Dijagnoza ovih bolnih stanja se postavlja na osnovu lekarskog pregleda i utvrđivanja bolnih mesta na zglobu lakta, kao i na osnovu podataka o zanimanju i sportskim aktivnostima bolesnika. Radiografski nalaz zgloba lakta je najčešće uredan.

Lečenje je potrebno započeti što pre. Dok traju bolovi važan je odmor i pošteda od radnih i sportskih aktivnosti. Primenjuju se ledene obloge i lekovi za suzbijanje bolova i upale. Na zahvaćenoj ruci može se nositi tzv. ortoza, koja ručni zglob drži u takvom položaju da je zahvaćena tetiva u laktu oslobođena napetosti, a prsti i lakat su potpuno pokretni. U težim slučajima se mogu kratkotrajno primeniti injekcije kortikosteroida na samom mestu upale.

Kada se smanji bol, treba započeti sa vežbama istezanja i jačanja zahvaćenih mišića, koje treba nastaviti i kada prestane bol uz postepeno pojačavanje fizičkih aktivnosti. Za suzbijanje upale kod teniskog lakta koristi se i fizikalna terapija: elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvuk, a posebno efikasna je zvučni šok talas terapija (ESWT) koja zauzima posebno važno mesto u našoj ordinaciji. Lečenje može trajati nedeljama, a ponekad i mesecima. Ako se nakon dužeg lečenja ne postignu zadovoljavajući rezultati ili ako se bolne epizode ​​ponavljaju, primenjuje se hirurško lečenje kojim se odstranjuje oštećeno tkivo na mišićno-tetivnim strukturama.

I kod teniskog lakta važne su mere prevencije kako bi se sprečile ponovne epizode. Ako se aktivnosti koje su dovele do teniskog lakta moraju odvijati, potrebno je barem 5 do 10 minuta „zagrejati“ ruku blagim pokretima i istezanjem pre započinjanja aktivnosti. Takođe je potrebno često odmarati ruku. Redovno treba sprovoditi vežbe istezanja i jačanja mišića.

Više...

Zvučni šok talas leči bol (Večernje novosti)

Zvučni šok talas leči bol (Večernje novosti)
A. ŠERER | 07. decembar 2011. | Tekst iz dnevnih novina Večernje novosti

 

Novi tretman reumatskih oboljenja „zvučni šok talas“. Pod pritiskom se drobe talozi kalijumove soli

– Zvučni šok talas je najsavremenija fizikalna terapija u svetu i kod nas, koja koristi zvuk i pritisak u barima, i jedina može da razbije kalcifikat (talog kalcijumove soli) na tetivi mišića „cepajući“ ćelijsku membranu. Zvučnim talasom pod pritiskom „drobe“ se kalcifikati po principu litotripsija – razbijanja kamena u bubregu. Primenjuje se preko medicinskog gela uz pomoć sonde na bolno mesto gde postoji ožiljno promenjena tetiva ili pak kalcifikat.

– Terapija je delotvorna kod svih reumatskih bolesti koje se karakterišu promenama na mekim strukturama – objašnjava dr Vera Uzelac, fizijatar i reumatolog, vlasnica privatne ordinacije. – Recimo na tetivama, ligamentima, tetivnim ovojnicama, u okolini zglobova ramena, lakta, kuka, kolena, na tetivama pripojenim za petnu kost kao što je „petni trn“, ožiljno promenjena ili kalcifikovana Ahilova tetiva. Otklanja bol kod celulitisa, oboljenja koji spada u vanzglobni reumatizam, ali i sam celulitis, kao i strije i ožiljake. Jer, cepa vezivne pregrade, povećava elastičnost tkiva, i menja teksturu kože.

[box] Prvo rendgen – Terapija zvučnim šok talsom kod dece se ne koristi jer nema degenerativnih reumatskih bolesti. Pre primene terapije neophodan je pregled lekara koji nekada traži i rendgen ili ultrazvuk. Primena zvučnim šok talasom je komforna, efikasna, daje se na tri do četiri dana, a eventualni reaktivni bol je zanemarljiv u odnosu na postojeći.[/box]

Po rečima dr Uzelac, „zvučni šok talas“ daje rezultate i tamo gde su ostale fizikalne terapije nemoćne i smatra se terapijom izbora.

Fizijatar dr Vera Uzelac, reuma - Zvučni šok talas

Zvučni šok talas – ESWT (Extracorporeal shock wave therapy) – Fizijatar dr Vera Uzelac

– Ovaj terapijski pristup je dovoljan i ne zahteva druge fizikalne procerdure, a medikamente treba izbeći ukoliko je moguće – savetuje dr Uzelac. – Pacijent se pridržava uputstava o načinu i ritmu primene i trebalo bi da bude strpljiv do pojave pravih rezultata. Jer kao i većina fizikalnih terapija i ova može, ali ne mora, odmah da pokaže pun efekat. Naprotiv, kod šok talasa se čeka period od šest do osam nedelja kako bi organizam izlučio razorene kalcifikate urinom i kako bi se tkivo restituisalo posle „bombardovanja“ pod „pritiskom“.

Više...

Talasima na petni trn

Talasima na petni trn

Intervju objavljen u listu Bilje i Zdravlje

Kada se ujutru probudite i stanete na noge i u jednoj ili obe pete osetite bol kao da hodate po ekserima verovatno je da se u njima formirao „petni trn” (Calcar calcanei). Oboljenje nije teško, ali otežava hod i „zagorčava život”.

– Petni trn se svrstava u takozvani „vanzglobni reumatizam”, a nastaje višegodišnjim taloženjem kalcijumovih soli na takozvanoj „plantarnoj tetivi”, inače često podložnoj povredama – kaže dr Vera Uzelac, fizijatar, reumatolog iz Beograda. – Obično se otkriva usput, pri nekom drugom rendgenskom pregledu stopala. Bol se javlja prilikom stajanja i hodanja, naročito ujutru po ustajanju kada su mišići „hladni”. Tokom dana, kada se stopala u hodu „malo zagreju” popušta i bol. Ponekad bol može da bude veoma jak i udružen sa upalom sluzne kese (bursitisom), što dodatno otežava stanje.

Slika petnog trna, trn u peti - kalcifikat na petnoj kosti, okoštavanje. Lešenje terapijom udarnog šok talasa

Bol u peti usled kalcifikata, terapija šok talasom

Ne postoji starosna granica za pojavu petnog trna, ali naša sagovornica naglašava da je učestaliji kod onih koji mnogo „koriste noge” kao što su sportisti i oni čiji posao podrazumeva svakodnevno višesatno stajanje. – Ovaj „trn” dosta otežava hod i može da izazove deformitete stopala, jer se izbegavanjem gaženja na „ekser” menja njihov pravilan oslonac. Hodanjem ili mirovanjem, stanje se ne poboljšava, jer ni jedno ni drugo ne utiču više na već stvoren petni trn. Tako je i sa ishranom.

Kada se potvrdi postojanje petnog trna, doktorka Uzelac savetuje da se ne pribegava lečenju kortikosteroidima (takozvane „blokade kortikosteroidima”) jer ga one ne uklanjaju. Ono što bi trebalo da se primeni za lečenje i trajno rešavanje ovog problema, po rečima naše sagovornice, je fizikalna terapija.

– Nekada su to bili laser i podvodni ultrazvuk, a poslednjih petnaestak godina jedina prava terapija su takozvani „šok talasi”, zvanično testirani na olimpijadi u Atlanti. Oni potpuno uklanjaju trn u peti, ne oštećujući ni tkivo ni kožu. To je terapija zvukom pod pritiskom, slična onoj za uklanjanje kamena u bubregu. Zvuk pod pritiskom „bombarduje” petni trn, kruni ga i razbija, a potom se razbijeni kalcifikat, za šest do osam nedelja, izlučuje iz organizma. Terapija je, kako objašnjava doktorka Uzelac, kratkotrajna (oko 15 minuta) i potrebno je da se ponovi nekoliko puta.

slika doktorke Uzelac, fizijatrijska ordinacija, fizijatar i reumatolog, Beograd

Dr Vera Uzelac, fizijatar i reumatolog

– Obično se trn razori i pacijent ga se u potpunosti oslobodi bez mogućnosti da ponovo „izraste”. Ova terapija je već potvrđena i najbolja ne samo za petni trn, već i za probleme „smrznutog ramena”, teniskog lakta, okoštavanja kolena, kukova i kičme. Po istom principu, kako kaže dr Uzelac, napravljena je i sonda kojom se uklanja celulit, jer se i on svrstava u vanzglobni reumatizam.

Pomažu ordtopedski ulošci

Da bi se olakšao hod i delimično otklonio bol, preporučljivo je nošenje ortopedskih uložaka sa “mekom, vazdušastom” petom ili silikonskih uložaka sa mekim ležištem za petni trn – savetuje dr Vera Uzelac. – Oni mogu da pomognu, ali najčešće se kupuju već gotovi, pa ne stoje direktno ispod kalcifikata i ne olakšavaju hod. Istina, mogu i da se naprave po meri, što je bolje, jer se ublažava bol, ali trn ostaje.

Autor: J. Matijević

Više...